Pozdrav Milici Stojadinovic Srpkinji

Knjiga "Pozdrav Milici Stojadinović Srpkinji" objavljena je 2019. Godine u IK "Prometej" iz Novog Sada. Recenzent knjige je dr Vjera Rašković Zec iz Beča a lektor Tatjana Janković iz Beograda.

Recenzent Dr Vjera Rašković Zec o knjizi, između ostalog, ističe: "Nakon uspešne knjige posvećene Mini Karadžić, Svetlana Matić nas uvodi u svet još jedne velike Srpkinje, Minine prijateljice Milice Stojadinović, koja je sebi dodala prizivak Srpkinja" A ko je, ustvari, bila Milica Stojadinović Srpkinja? Najbolja srpska književnica 19. veka, predana svim svojim bićem Srbiji. Zašto je važan "Prolog" u knjizi Svetlane Matić? Zato što će čitalac saznati ne samo sve o Miličinom  rodoljublju, nego čak i o odnosu prema srpstvu genijalnog Nikole Tesle. Milica je bila lepotica gospodstvenih manira. Dugujemo veliku zahvalnost Svetlani Matić što je  proučila i istražila sve u vezi sa životom i književnim radom Milice Stojadinović Srpkinje. Otkrila je njenu najvredniju prepisku sa bliskim  prijateljima: Vukom Stefanovićem Karadžićem, njegovom ćerkom Minom, Njegošem, Brankom Radičevićem, Mihajlom Obrenovićem, kao i sa markantnim stranim piscima u razdoblju romantizma: Boženom Nemcovom i drugima. Sarađivala je sa  pesnikom Ludvigom Augustom Franklom, iskrenim prijateljem Srbije i Srba, ali ih je i kritikovao zbog nemarnog odnosa prema Milici, kojom su trebali da se doveka ponose, a ne da je izbace već iz drugog izdanja  "Istorije srpske književnosti".

Najprisutnija ličnost u Miličinom životu bio je Ljubomir Nenadović. Posvetio joj je pesmu punu divljenja, ističući da su njene pesme ogledalo srpske duše.

U pretposlednjem poglavlju "Rekli su o Milici Stojadinović Srpkinji" Svetlana Matić taksativno navodi  značajnije pisce i ličnosti, domaće i strane, citirajući njihove pohvale. Kovali su je u zvezde: Danica Vujkov, Vera Kopicl, Jara Ribnikar, Mira Alečković (prilikom  uručivanja nagrade za poeziju koja nosi ime Milice Stojadinović Srpkinje), Tanasije Mladenović, Darinka Jevrić (prilikom otvaranja 18. književnih susreta 1. oktobra 1994. g. u Novom Sadu), Matija Bečković, Petar Petrović Njegoš ("Da nisam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori"), Ksenija Katanić, Jelena Ređep, Milan Savić, Ludvig August Frankl, Anica Savić, ĐorÄ‘e КriÅ¡ković. Srela se i sa nemačkim pesnikom Gabrijelom Zagdlom, čije pesme je znala napamet.

Nama Srbima u Beču biće najzanimljivije Miličino poznanstvo sa knezom  Mihajlom Obrenovićem i njegovom suprugom Julijom.

Svetlana Matić istraživala je ne samo  rukopise u Matici srpskoj vezane uz Miličin životni put, nego i njen bogati duhovni život. Pesnikinja Svetlana pesnikinji Milici posvećuje pesmu, izvlači je iz tame zaborava i uvodi ponovo u srpsku savremenu literaturu. Osvetljava lik Milice Stojadinović Srpkinje ne suhoparnom kritičkom analizom njenoga dela, već toplom epistolarnom književnom formom obračajući se Milici direktno, intimno i toplo, ali sa dužnim poštovanjem, persirajući je.

Ova knjiga Svetlane Matić nije ni esjistčka proza, ni literarnohistorijski prikaz života i dela jednog pisca, već lepa BAJKA o "Vrdničkoj vili". Forma prijateljske korespondencije omogućava da se  bajka pretvori u fino metaforično tkivo satkano od ČINJENICA, jer Milica slavi cara Dušana i njegovo potomstvo, Kosovski boj, hajduk Veljka, Vasu Čarapića, Karađorđa, Tešiča, Čupića, Aleksića, Miloša Obrenovića, Stevana Knižanina, patrijarha Arsenija i druge srpske junake.

Tragična je sudbina Milice Stojadinović Srpkinje. Lepa, obrazovana, obdarena talentima, slavljena, odnosom braće-nebraće, nakon prodaje rodne kuće u Vrdniku, pada u krajnju bedu, u ralje gladi, alkohola. očaja i duševne bolesti u Beogradu, prestonici zemlje koju je toloko ljubila.

Ugasio se zanos u njenim očima, kako reče prijatelj joj Ljuba Nenadović.

Na kraju Svetlana Matić navodi sve manifestacije posvećene liku i delu Milice Stojadinović Srpkinje.

Zaključak o ovoj izuzetnoj  srpskoj poetesi proširuje ocenama koje o Milici daju pesnik Pero Zubac i , dakako, autorka ove izuzetne knjige."